[ilegalni_bioskop] DIVLJE ŽIVOTINJE / Kim Ki-duk / 28. decembar, 18:00

Režija: Kim Ki-duk
Trajanje: 100 min.
Predstavlja: Dragoslava Barzut


Nedelja, 28. decembar, 18:00
Magacin u Kraljevica Marka br.4

TkH-centar u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:

Najnoviji trend u teoriji kulture jeste usmeravanje ka prethodno zapostavljenim i neprihvaćenim grupama ili pojedincima koji prevazilaze dihotomne kategorije zapadnjaka-nezapadnjaka, muškog-ženskog, hetero-homo i sl. Svi oni, kulturno i socijalno "neuklopljeni", poput bikulturalnih i multietničkih grupa, međurasnih i internacionalnih usvojenika, transseksualaca i biseksualaca, nalaze se na margini društva, izvan etabliranih kategorija. Ovi teorijski i metodološki pristupi, koji se često kombinuju, stavljaju fokus na formiranje, održavanje i reprodukciju hegemonističke moći, ali i na to kako se ona može prekinuti i srušiti. Izvanredno produktivan aspekt ovog istraživanja, jeste sve veći broj komparativnih studija koje ispituju izvršilački, vizuelni i celokupni karakter postmodernog pojedinca i pitanje pretvanjaranja, ili zamene identiteta. Jedan takav primer jeste i film Divlje životinje, Kim Ki Duka. Divlje životinje su film o pogrešno usmerenim željama i fatalnim nesporazumima koji se odigravaju na samom telesnom nivou. U toku filma granice između Korejaca i Francuza, kako i između Severnokorejaca, Južnokorejaca i usvojene Korejke sve više nestaju, cepaju se i mute, vodeći do tragičnog raspleta.

Debitujući 1996, kao samouki režiser, čvrsto distanciran od vodećeg intelektualnog i estetskog trenda korejskog filma, Kim Ki Duk je postao čuven po svojim niskobudžetnim filmovima, snimljenim neverovatnom brzinom. Kim je debitovao filmom "Krokodil", 1996. Od tada, impresivnom brzinom (jedan film godišnje) stvorio je seriju filmova koje karakteriše neverovatna sposobnost opažanja ljudskog ponašanja i snažna lirsko-vizuelna imaginacija. Drugi njegov film je „Divlje životinje" iz 1997. „Krčma kavez za ptice" (Berlinski internacionalni festival, 1999) ispituje klasni raskol na samoj ivici društva. „Ostrvo" (Filmski festival u Veneciji, 2000; dobitnik svetske nagrade za film na festivalu 2001) savremena je ljubavna priča, smeštana u mitsko okruženje. „Stvarna fikcija" (Moskovski filmski festival, 2001) ambiciozan je aktuelni i multimedijalni eksperiment. „Nepoznata adresa" (filmski festival u Veneciji i Torontu, 2001) zauzima neobično prisan i neosuđujući stav u vezi sa pedesetogodišnjim prisustvom vojske SAD-a u Južnoj Koreji. Film „Proleće, leto, jesen, zima... i opet proleće", snimljen 2004, kao moćna vizuelizacija strasti ljudskog duha, sa oduševljenjem je prihvaćena i kod kritičara, i kod publike. Kao južnokorejski zvanični kandidat za nagradu Akademije za najbolji film na stranom jeziku, selektovan je za  Sandens festival (najveći američki festival nezavisnog filma), kao i za festivale u Torontu i Veneciji. Godine 2004. Kim Ki Duk osvaja čak dve nagrade za najbolju režiju: za film „Samarićanka" (Srebrni medved u Berlinu), te za „3-Iron" (filmski festival u Veneciji). „3-Iron" је takođe izabran za Sandens festival. Sledeće, 2005. godine, Kim Ki Duk snima svojevrsnu filmsku poemu „Тhe Bоw", a godinu dana kasnije филм „Тime", koji se na najdirektniji mogući način, putem plastične hirurgije, bavi ljudskim telom i njegovim materijalnim promenama, koje dovode do bitnog menjanja identiteta. Godine 2007. snimio je „Breath", а оve, 2008. „SAD Dream".          

Ukoliko želite da budete obavešteni o nedeljnim projekcijama i predlažete filmove posetite link na dnu strane i prijavite se na mailing listu [ilegalnog_bioskopa].