[ilegalni_bioskop] Sans Soleil / Chris Marker / nedelja, 19. septembar u 18.00h / MKM, Beograd

TkH-centar u okviru projekta [ilegalni_bioskop] 
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:

Sans Soleil (Bez sunca), 1983, FR, 100 min.

režija: Chris Marker

jezik: francuski, japanski, engleski... sa titlovima

predstavlja: Ej Dragana Dragana

Chris Marker (rođen. 1921.) je pisac, fotograf, reditelj, multimedijalni umjetnik i svetski putnik, čiji su filmski eseji više od pola veka provocirali publiku svojim postavljanem složenih pitanja o prirodi vremena, sjećanja i istine. Samozatajni umetnik koga je retko ko intervjuisao i još ređe fotografisao (kada bi mu tražili sliku, on je obično zauzvrat nudio fotografiju mačke), Marker je od mnogih kritičara smatran jednim od najvažnijih reditelja u svetu. Njegov plodan rediteljski opus (oko 50-tak filmova) uključuje značajna dela kao što su Lettre de Sibérie (1957), La Jetée (1962) (ovim filmom je otvoren ilegalni bioskop 2007 godine), Le Joli Mai (1963), Sans Soliel (1983) i Level Five (1997).

Ovoga puta ilegalni bioskop prikazuje film Sans Soleil (Bez sunca)iz 1983. godine, autentični audiovizuelni esej, i svojevrsnu meditaciju o prirodi ljudskog sećanja, nemogućnosti da se setimo konteksta i nijansi, esej o tome kako viđenje svetske istorije biva promenjeno tom našom slabošću. U ovom filmu Marker će sugerisati kako ljudsko sećanje ne stoji naspram funkcije zaboravljanja, već mu služi kao svojevrsna osnova i kako se mi ustvari ne „sećamo“, već na neki način „priređujemo sećanje“. Sačinjen kao žanr za sebe, koji meša dokumentarnu sliku s poezijom, dnevnički uobličene meditacije o životu i filmskom stvaralaštvu, Sans Soleil uzdiže „lični doživljaj“ iznad onoga što se kolektivno smatra istinom. 

Narativ filma prati putovanje kroz vreme i prostor kako bi se prikazala privremenost filmske, televizijske i digitalne slike, te se fokusira na putovanju izmišljenog reditelja, Sandor Krasna (Markerovog alter-ega), koji putujući širom sveta, i snimajući sve što ga interesuje i šalje te filmove nepoznatoj ženi, Alexandri Stuart, koja tokom filma čita, parafrazira, a ponekad i komentariše pisma koja prate njegove filmove. Markerov film se sastoji od dokumentarnih snimaka snimljenih u Japanu, Gvineji Bisau, San Francisku i Islandu između 1960-tih i 80-tih godina, iako su mnogi kadrovi u filmu digitalizovani na video sintetizeru koji Krasna u filmu naziva „Zonom“, u čast Andreja Tarkovskog.

Ova filmska putovanja, koja podsecaju na nepredvidljive ritmove sećanja samog, dozvoljavaju Markeru da sačini „otporno sećanje“, kroz rad sa kompjuterskim sintetizerom, koji „pamti“ slike prošlosti ali ih istovremeno i preobražava, oživljavajući ih u novom kontekstu radi političkog delovanja...

Marker je otvorio englesku verziju filma stihovima T.S. Eliota (Ash Wednesday, 1930):

"Because I know that time is always time

And place is always and only place

And what is actual is actual only for one time

And only for one place".

Ej Dragana Dragana

Ulaz na sve projekcije ilegalnog_bioskopa je besplatan!
Ukoliko želite da budete obavešteni o nedeljnim projekcijama pošaljite mail na