[program] FESTIVAL NOVIH VIZUELNIH TENDENCIJA - „While Rome is Burning" / 20-22. 12. 2008. / DOB, Beograd

FESTIVAL NOVIH VIZUELNIH TENDENCIJA - „While Rome is Burning"
Sala na I spratu Doma omladine :: 20-22.decembar
Kustos: Jovana Stokić

Festival Novih vizuelnih tendencija svake godine donosi izbor video radova koji na različite načine unapređuju savremeni vizuelni izraz u svim disciplinama – od filma preko video arta pa do video zapisa performansa. Iako otvoren i za široku publiku festival je pre svega namenjen profesionalcima iz oblasti vizuelnih I izvođačkih umetnosti.

Dok Rim Gori
(Izlozba u vremenu)

Izvesno je da ce svaka generacija tvrditi da je upravo njeno doba istorijsko, i kao politicki subjekt koji je proziveo mucne devedesete u Srbiji i osam godina pogubne Busove administracije, ne mogu da uporedim trenutnu sliku sveta koju posmatram iz Njujorka, sa bilo cim u "nasem dobu." Ne pristajem na jeftina izjednacavanja Sjedinjenih Americkih Drzava sa Rimskim carstvom, ali ovoliko rusenje poverenja u free market demokratiju i ova tektonskih pomeranja na globalnoj sceni cini se da pozivaju na preispitivanje slike sveta kakva je formirana od pada Berlinskog Zida. Ironicno je da se svuda cuje kako je kapitalizam jedino resenje, ali pitanje je ciji i kakav kapitalizam. Istovremeno, neverovatna kolicina nade u mogucnost promene na bolje dosla je sa ovim fenomenalnim covekom koji ce postati predsednik 20. januara 2009. I dakle, dok Rim gori, izvesno je da ce se vatra utisati, ali sta je sa umetnoscu? Kako ce grad (svet) izgledati posle pozara?
Tri konceptualne ravni prisutne su u ovom izboru – u aktivnom preplitanju. To su: americka (US) produkcija, feministicki video I video u odnosu na umetnost performansa. Ovaj izbor videa obuhvata cetiri decenije postojanja medija. Istovremeno, nema odvojenih istorijskih sekcija, koje bi bile posvecene samo videu 70tih godina dvadesetog veka, vec su istorijski radovi kombinovani sa savremenom produkcijom. Ovaj postupak ima za cilj da ukaze na potrebu za istorijskim misljenjem, i to ne ne samo u pogledu medija. Tako rad legendarnog Ant Farm-a, "The Eternal Flame" iz 1976.godine ima za temu inscenaciju ubistva predsednika Kenedija u Dalasu, pogadjajuci u srce americkog stvaranja modernog mita.

Prvi dan, ironicno nazvan "Pozdrav od ujaka iz Amerike" bavi se videom nastalim u Sjedinjenim Americkim Drzavama u rasponu od ranih feministickih radova Linde Benglis i Marthe Rosler, do savremenih radova Coco Fusco, Paul Chan-a i Omera Fast-a. Subverzivnost I nepristajanje na konformizam americkih umetnica iz 1970tih godina svakako da je aktivno i danas. Coco Fusco u videu "Operations Atropos" (prikazanim na proslogodisnjem Whitney Bijenalu) nudi jedan od najrazornijih prikaza vojnog nacina spitivanja zatvorenika, kroz inscenaciju obuke kroz koju je umetnica sama prosla kao "osumnjicena osoba". Fusco je unajmila bivseg vojnog inkvizitora koji ju je obucavao o tehnikama ispitivanja, tako da je ona na svojoj kozi dozivela kako je biti zatvoren i ispitivan.

Drugi dan, pod nazivom "Zenska Posla (i rusevine)", ima u fokusu feministicku umetnost. Proslogodisnja Dokumenta u Kaselu su nas podsetila koliko su radovi umetnica iz 70 –tih godina dvadesetog veka i dalje aktuelni,a nezasluzeno nepoznati savremenoj umetnickoj publici. Osim legendarnih avantura Eleanor Antin, "The Adventures of a Nurse" iz 1976. godine, na programu su radovi savremenih umetnica Jenny Perlin, Ursula Biemann i Sophie Calle, kao i radovi umetnika koji nisu zene. Rad Paola Canevarija "Bouncing Scull" iz 2007.godine snimljen je u Beogradu na rusevinama u Nemanjinoj ulici i snazan je prikaz posledica razaranja. Trecartinov video koji nudi "zensku" domacu atmosferu potvrdjuje da "zenska posla" ne treba shvatiti kao manje vredna od "muskih poslova" kao sto je to na primer, ratovanje –aktivnost koja za sobom ostavlja rusevine. "Zenska posla" ovde ima za cilj da podvuce potrebu da se zenska delatnost i osecajnost ne tretira kao odvojena od opsteg, ljudskog bivstvovanja. Film Ursule Biemann, "Performing the Border" posvecen je seksualizaciji Meksicko-US granice i tretiranju zena kao robe u seks industriji, izmedju ostalog. Utopijski signal ovog naslova "Zenska posla" poziva na ravnopravniju raspodelu poslova i kapitala, koji bi, u najboljem slucaju, sprecio nastajanje novih rusevina.

Treci dan, pod nazivom "Pevajuce telo – Utesno Prisustvo" ima u fokusu umetnost performansa. Video umetnost je prerastao samo format dokumetnacije efemerne umetnosti performansa i performans umetnici produbljuju znacenje medija u ovom smislu. Americka pionirka performansa i videa Joan Jonas pocela je istrazivanja belezenja performansa jos pocetkom sedamdesetih godina. ("I Want to Live in the Country" iz 1974.godine). U ovoj deceniji, poljska umetnica Katarzyna Kozyra pronalazi razlicite nacine da zabelezi svoje performanse, i ovo je prilika da se vidi vise njenih postupaka reprezentacije njenog specificnog "pevajuceg tela." Zensko telo kao faktor uznemirenja prisutno je u legendarnom radu ispred Duchampovog rada Hannah Willke "Hannah Wilke Through the Large Glass" iz 1976.godine, kao i u novom radu Jelene Tomasevic "Just Kidding". Protivteza svakom uznemirenju jeste mogucnost utehe koju zenska prisutnost nudi u polju reprezentacije. O tome svedoce performativne akcije umetnice Ane Prvacki, koja ce ovde imati premijeru svojih radova.

"Racionalne" iluzije iz poslednjeg reda bioskopske sale

Svidela mi se izjava brazilskog konceptualnog umetnika Cilda Meireles-a, koji kaze da mu se svidja sto se ne nalazi u centru umetnickih zbivanja, i dodaje da je mnogo je zanimljivije gledati bioskopsku predstavu iz poslednjeg reda – jer tada vidite i svu publiku ispred sebe kako se ponasa dok gleda. Odlicno bi bilo ovaj "poslednji red bioskopske sale" pretvoriti u nas adut, mesto koje moze da vidi one iz prvih redova, koji ne obracaju paznju na nas, ali ih mi kriticki posmatramo, i naravno uzivamo u predstavi. To su, dakle, mogucnosti koje nudi ovaj sarenoliki izbor video radova: dok Rim gori, uzivajmo u predstavi, ali mislimo o obnovi i izgradnji! Dok Rim gori, nadamo se da je promena nabolje moguca, da cemo mi moci da ucinimo te promene – tihim prisustvom erosa umetnosti.

Slavoj Zizek je nedavno ovako formulisao ogroman potencijal iluzija I nade u politickom delovanju: "Nista nije odluceno Obaminom pobedom, ali ona prosiruje nasu slobodu i samim tim, domet nasih odluka. Sta god da se desi, ona ce ostati znak nade u inace mracnim vremenima, znak da poslednja rec ne pripada realistickim cinicima, sa levice, ili desnice." (Slavoj Zizek, "Use Your Illusions," London Review of Books, 14. nobembar 2008) "Racionalnim" iluzijama je i posvecena ova izlozba u vremenu.

Beogradjanka, trenutno bazirana u Njujorku, Jovana Stokic je kustos I istoricar umetnosti.