[program za septembar] MAGACIN U KRALJEVIĆA MARKA / Beograd

Ponedeljak, 01. septembar, 19:00

multimedijalna instalacija “Fluorescent”

Autori: Bojana Nikolić & Darko Trajanović

Fluoroscentne boje kojima je obojeno telo i svetlo neona neposredno kod posmatrača evocira asocijaciju na uzavreli noćni život, na klubove i diskoteke. Obrisi tela pod različitim bojama neona direktno se nadovezuju na elektronski zvuk jakih i energičnih bubnjeva i baseva, sačinjeni od serije harmoničnih filtera i lejera koji su utkani u linije tela i okoline. Žensko telo je okupano plavom neonskom svetlošću i reflektuje jake frekvencije nezavisnosti i spektakularnog otpora. Akcenat nije na licu, već na ženskom telu i njegovom odnosu sa neonskom svetlošću. U prvi mah radovi deluju trans-fixno, odnosno zapanjujuće i paralizujuće istovremeno oblikujući neku vrstu industrijske simfonije. Balast zvukova pod kojima se tela povijaju, primiču ili udaljavaju u zavisnosti od toga kolika je njihova trenutna frekvencija. U ovom slučaju verbalna komunikacija je izuzeta, a akcenat je na jeziku tela i šta ta tela nama govore u polumraku. Adhezione odnosno lepljive mase sačinjene su od slikarskih materija i samog tela (u uvom slučaju u ulozi nosioca slike) koji međusobno korespondiraju.

Nedelja, 07. septembar, 18:00

A place called Chiapas (GER, 1998)

Utorak, 09. septembar – sreda, 17. septembar

Tradicionalna izložba koju već treću godinu za redom organizuje ProArtOrg.

Otvaranje izložbe: 09.09.2008. u 19 h, Magacin u Kraljevića Marka, Kraljevića Marka 4

Kao i svake godine, izložba predstavlja 10 mladih, neafirmisanih umetnika iz Srbije koji

Učesnici Step Out 3! su: Marija Skoko, Bojana Lukić, Sanja Ždrnja, Saša Tkačenko, Saša Marjanović, Jelena Grujicić, Katarina Petrović, Nikola Velicki, Damjan Kovačević

Selektori izlozbe: Mihael Milunović i Milan Bosnić

Nedelja, 14. septembar, 18:00

TkH-centar: [ilegalni_bioskop]

This Film is Not Yet Rated, (UK/USA, 2006)

Predstavljaju: Slaviša Raković, Nataša Govedarica

Petak, 19. septembar

Nedelja, 21. septembar, 18:00

Breaking the waves (USA, 1966)

Sreda, 24. septembar, 16:00

Prezentacije, screeninzi i razgovori sa članovima platforme Chto delat? / What is to be done?

Inicijativu Chto delat?/What is to be done? pokrenula je grupa umetnika, kriticara, filozofa i pisaca u Petersburgu 2003. godine sa ciljem povezivanja levih politickih praksi u polju teorije, umetnosti i aktivizma. Od tada Chto Delat objavljuje 18 redovnih izdanja istoimenog zurnala i nekoliko specijalnih tematskih edicija na ruskom i engleskom jeziku. Narociti fokus ove inicijative predstavlja pokusaj repolitizacije intelektualno-kulturne sfere u Rusiji i sire na međunarodnom nivou.

Četvrtak 25. Septembar, 16:00

Panel diskusija Perspektive levičarskog kritičkog

delovanja u post-socijalizmu

Učesnici: Prelom, What is to be done?, TKH i njihovi gosti iz zemlje i regiona

Kako se boriti protiv protiv antikomunističkog konsenzusa koji objedinjuje neo-liberalne
i nacionalističke snage post-socijalističkih zemalja? Koje su moguće strategije kritičkog
delovanja u umetnosti i kulturi unutar takvog post-socijalističkog stanja? Kako se kritička
umetnička i intelektualna proizvodnja može čvršće povezati sa političkim i aktivističkim pokretima? Sva ova pitanja predstavljaju centralne teme koje će diskutovati učesnici i
gosti panela sa ciljem da se uoče specifičnosti i sličnosti situacija istočnoevropskih
zemalja, kao i da se iznađu mogućnosti zajedničkog delovanja.

Četvrtak, 25. septembar , 18:00

Krvna osveta je jedan od prvih umentičkih doktorskih projekata koji se realizuju u našoj zemlji, a doktorati iz umetničkih oblasti tek nekoliko godina čine svetsku akademsku praksu. Rad Ivana Pravdića ispituje mogućnosti autorskog pred-zapisa izvođačkog umetničkog dela. Ovaj kompletan autorski rad sadrži potpune partiture govora u stihu, mizanscena, svetlosnih i prostornih promena i naznake muzike i zvukova. Uz tekstualnu partitutu rada i teorijsku eksplikaciju dela, biće izloženi i printovi scenografije i kostima. 
Krvna osveta kao scenski tekst za surovu poetsku koreo dramu, tematizuje motiv osvete i
osnovnih ljudskih emocija u zamišljenom svetu koji je ogoljen od konvencija iza kojih se
skrivaju ljudski strah, ambicija i mržnja, najveći protivnici ljubavi. "Krvna osveta, pomislićemo na prvu loptu, pripada istoriji. Ali, pripada i sadašnjosti. Oko za oko, krv za krv... upisni su u najdublje tekstove skoro svih kultura i vera. Na krvnu osvetu nailazimo u kulturama du cele planinske horizontale Evroazije – od Pirineja do Himalaja. Mi to najviše vezujemo za nama bliske kulture Prokletija I Dinare. Puno je zanimljivih primera krvne osvete. Od italijanske Vendete preko jermenske kolektivne osvete nad Turcima za genocid posle Prvog svetskog rata, do ukidanja krvne osvete među germanskim narodima tek u šesnaestom veku. Danas, u vreme globalizacije, krvna osveta postaje ne toliko lokalno kulturna pojava, već pojava prisutna u određenim subkulturama širom sveta. Najpoznatiji primer su krvne osvete među gangsterajem, prethodnicom svake globalizacije. Kruta nepisana pravila i dalje regulišu živote ljudi koji su i dalje van pisanih a retko pravednih zakona. U Sjedinjenim američkim državama, unutar hip-hop sub-kulture, krvna osveta ne da je na snazi, već je I medijski atraktivni motiv čijom smo eksploatacijom i popularisanjem mogli saznati koji je klan ubio koju rep zvezdu, slušali smo pretnje, viđali muzičke zvezda na suđenjima povodom pucnjava i ubistava.

“Ja sam se u svom istraživanju najdetaljnije oslonio na jedan od najznačajnijih pisanih dokumenata o krvnoj osveti, Kanunu Leke Dukađinija iz petnaestog veka, a zabeleženog
tek početkom dvadesetog. Pokušavao sam ne samo da se naslađujem turobnom tribalnom retribucijom, već i da zađem u koren problema – otkud zločin? Zbog čega se proliva krv? Gurđijev nam daje naivan i kosmički poučan narativ po kome Zemlja mora da hrani Mesec. Gravitacijom, da racionalizujemo. Energiju Zemlja dobija od dobrih dela. Kada ih nema dovoljno, Zemlja energiju nadoknađuje baš krvlju, i to izaziva ratove, zločine... šta god mislili o priči, svesni smo da nečija lična dobrota neće spasiti sebe ni svet od zločina, niti da je jednostavno otkupiti se iz, u grehu zahuktalog kolektiva. Ali taj pokušaj vredan je divljenja i njegova uzaludnost čini tragički efekat snažnijim. Odsustvo preciznijih istorijskih i etnografskih činjenica oslobađa delo sebičnosti i akcenat stavlja na scensko! A najviše nas, pored svuda prisutnog nasilja, mogu u srce pogoditi intima i liričnost. Spoj ovih oprečnosti pokušao sam da izvedem zahvaljujći jednostavnom I moćnom zapletu, izazovnom za likove koliko i za mene. Žena se zaljubljuje u čoveka koji je poslat da joj ubije muža maltretiratora. Sukob će se neminovno proširiti na sledeću generaciju, obojicu njenih sinova od različitih očeva, jer oni moraju, nužno ću, odigrati svoju ulogu u krvavom ritualu/ceremoniji krvi."

Nedelja, 28. septembar, 18:00